Imali smo odekare nike riči posebne, reka bi, po naški rečeno, tamašnite.
Nika se spiza ili hrana kuvala, a nika varila.
Kruh se peka u peći i pod pekom na kominu, a ako bi se kruh peka u kominu bez peke, reklo bi se da je kolač u popret pokriven lugom i žeravom, pa bi ga zvali lužnjak.
Ako je bija mali, zvali bi ga kolač, a ne hlib ili pogača.
Pogača se pekla ispod peke, a hlib u peći i to po petnajest pa do trideset hlibova zajedno, ovisno o veličini peći.
Rakija se kuvala u kotlu, a ne pekla.
Mliko friško pomuzeno od ovac ili koz bi se svarilo, tako bi se reklo da je mliko svareno, a ne skuvano.
Mast friški bi se varija da iskuva na polovicu za prošek, a ti prošek se zva varenik, jerbo je samo varen kuvan.
Criva friška oprana od ovac i koz bi se obarila, tako bi se reklo da su criva obarena, a zapravo su bila skuvana napolak.
Žito bi se namočilo ili zamočilo za stupat u kamenoj stupi, zvali bi ga orzo ili stupanac jer je tučen u stupi da se očisti, oljušti.
Izvor:
Jere Huljev Dupinov